Zahvaljujući prirodnim bojama,Terran crepovi se harmonično uklapaju u okolinu, u estetskom smislu.

Na sve načine nastojimo da sačuvamo životnu sredinu!

U našim fabrikama u Kunsentmiklošu i Bolju primenjujemo zatvorenu tehnologiju zahvaljujući kojoj proces proizvodnje crepa zahteva manju količinu energije, što ujedno znači i smanjenu emisiju štetnih materijala.
Npr. tehnološku vodu nastalu u proizvodnom procesu sistem ponovo koristi.
Proizvodnja betonskog crepa se u pogledu očuvanja okoline i korišćenja energije (emisija ugljen-dioksid i sumpor-dioksida, zagađenje okoline otpadom) nalazi se na trećem mestu, odmah iza trske odnosno drvene šindre.

Šta može biti prirodnije od ovih sastojaka?

Sirovine koje se koriste u proizvodnji naših proizvoda su prirodnog porekla.


Fino usitnjeni krečnjak (cement)

Kvarcni pesak


Voda

Oksid gvožđa

 

Osnova za proizvodnju cementa nije ništa drugo nego fini prah, zagrejanog krečnjaka. Dodatni materijal je rečni pesak. Koristi se izuzetno čist pesak kao u proizvodnji stakla. Boje su smeša oksid gvožđa koji je takođe prirodna supstanca, dokazanog ekološkog porekla. Pored vode u smešu se dodaju i boje oksida gvožđa, koja je isto prirodna supstanca.
Sve ovo je ilustrovano činjenicom da neki kozmetički proizvodi, čak i hrana koriste sredstva za bojenje.

Dokazano ekološki

Različiti krovni materijali mogu da se testiraju kako utiču na okolinu. Ovo je ilustrovano nekim od tabela u nastavku. Poređenje pokazuje – pored ostalih krovnih materijala – i potrebu za energijom betonskih crepova, emisija CO2, uticaj njihovog otpada na životnu sredinu i njihov ukupni ekološki status.

Procena uticaja na životnu sredinu za pokrivanje krovnog materijala:

Naziv materijala Energija Opterećenje okoline Ukupna ocena(kv_broj)
PET
(kWh/m2)
PET
(kv_podbroj
CO2eq
(g/m2)
CO2eq
(kv_podbroj)
SO2eq
(g/m2)
SO2eq
(kv_podbroj)
trska 8,775 3 -71955 3 122,175 2 2,67
šindra (drveni) 14 3 -16156 3 27,3 3 3,00
prirodna argilošist na 3 na 2 na 2 2,33
glineni crepovi 50 2 17500 2 61 2 2,00
betonski crep 10,56 2 6336 3 22,08 3 2,67
lim (aluminijum) 615,6 0 113297,4 0 820,8 0 0,25
lim (čelični) 123 1 30592,5 1 156,675 1 1,00
veštački argilošist 54,72 2 19036,8 2 75,744 2 2,00
šindra (bitumenska) 70 2 5240 3 32,45 2 2,00
plastične ploče na 1 na 1 na 1 1,00

Može se videti da je proizvodnja betonskih crepova na trećem mestu po potrošnji energije i opterećenju okolina, nakon trske i šindre.

I status otpada:

Naziv materijala Energija
(kv_podbroj)
Recirk. /-
(kv_podbroj)
Ukupni rejting
(kv_podbroj)
trska 3 3 3
šindra (drveni) 3 3 3
prirodna argilošist 3 3 3
glineni crepovi 3 3 3
betonski crep 2 1 1,5
lim (aluminijum) 1 1 1
lim (čelični) 1 1 1
veštački argilošist 2 1 1,5
šindra (bitumenska) 2 1 1,5
plastične ploče 1 1 1

Kumulativna ekološka procena:

Naziv materijala Ocena kvaliteta
(kv_broj)
trska 2,53
šindra (drveni) 2,60
prirodna argilošist 2,27
glineni crepovi 2,40
betonski crep 2,23
lim (aluminijum) 1,06
lim (čelik) 1,25
veštački argilošist 1,70
šindra (bitumenska) 1,63
plastične ploče 1,25

Nivoi preporuke zasnovani na brojevima (kvalitativni ili “ekološki”):

  • 3: Preporučeno
  • 2: Uprkos manjim nedostacima, preporučuje se
  • 1: Ne preporučuje se zbog značajnih nedostataka
  • 0: Ne preporučuje se
  • n.j.: Nije tipičan parametar
  • n.a.: Nije poznata informacija

Uticaj na životnu sredinu, zaključak je da proizvodnja betonskih crepova na trećem mestu po potrošnji energije i opterećenju životne sredine (emisije ugljen-dioksida i sumpor-dioksida).
Njegova vrednost je ista kao i kod trske!

Vreme je da se o betonskom crepu razmišlja kao o ekološki prihvatljivom proizvodu

Film koji prikazuje proizvodnju betonskih crepova: