Zahvaljujući prirodnim bojama,Terran crepovi se harmonično uklapaju u okolinu, preuzimajući na taj način veliku ulogu u oblikovanju okoline, ali isključivo u estetskom smislu.

Na sve druge načine nastojimo da sačuvamo životnu sredinu!

U našim fabrikama u Kunsentmiklošu i Bolju primenjujemo zatvorenu tehnologiju zahvaljujući kojoj proces poizvodnje crepa zahteva puno manju količinu energije, što ujedno znači i smanjenu emisiju štetnih materijala. Na primer, tehnološku vodu nastalu u proizvodnom procesu sistem ponovo koristi. Prema rezultatima relevantnih kontrola uticaja na okolinu za proizvodnju krovopokrivačkih materijala, proizvodnja betonskog crepa se u pogledu opterećenja za okolinu i korišcenja energije (emisija ugljen- i sumpor- dioksida, zagađivanje okoline otpadom) nalazi na trećem mestu, odmah iza trske odnosno drvene šindre.

Šta može biti prirodnije od ovih sastojaka?

Sirovine koje se koriste u proizvodnji naših proizvoda su prirodnog porekla.


Fino usitnjeni krečnjak (cement)

Kvarcni pesak


Voda

Oksid gvožđa

 

Osnova za proizvodnju cementa nije ništa drugo nego fini prah, zagrejanog krečnjaka . Dodatni materijala je rečni pesak . Koristi se izuzetno čist pesak kao u proizvonji stakla. Boje su smeša oksid gvožđa koji takođe prirodna supstanca. Dokazano ekološki proizvod! Pored vode u smešu se dodaju i boje oksida gvožđa, koja je takođe prirodna supstanca. Ovo je ilustrovano činjenicom da neke kozmetike čak sadrže hranu kao sredstvo za bojenje.

Dokazano ekološki

Različiti krovni materijali mogu se testirati na status zaštite okoline. Ovo je ilustrovano nekim od tabela ispod. poređenje pokazuje – pored ostalih krovnih materijal – i potrebu za energijom za betonske crepove, proizvodnju emisija CO2uticaj njihovog otpada na životnu sredinu i njihov ukupni ekološki status.

Procena uticaja na životnu sredinu za pokrivanje krovnog materijala:

Naziv materijala Energija Opterećenje okoline Ukupna ocena(kv_broj)
PET
(kWh/m2)
PET
(kv_podbroj
CO2eq
(g/m2)
CO2eq
(kv_podbroj)
SO2eq
(g/m2)
SO2eq
(kv_podbroj)
trska 8,775 3 -71955 3 122,175 2 2,67
šindra (drveni) 14 3 -16156 3 27,3 3 3,00
prirodna argilošist na 3 na 2 na 2 2,33
glineni crepovi 50 2 17500 2 61 2 2,00
betonski crep 10,56 2 6336 3 22,08 3 2,67
lim (aluminijum) 615,6 0 113297,4 0 820,8 0 0,25
lim (čelični) 123 1 30592,5 1 156,675 1 1,00
veštački argilošist 54,72 2 19036,8 2 75,744 2 2,00
šindra (bitumenska) 70 2 5240 3 32,45 2 2,00
plastične ploče na 1 na 1 na 1 1,00

Može se videti da je proizvodnja betonskih crepova na trećem mestu po potrošnji energije i opterećenju okolina, nakon trske i šindre.

I status otpada:

Naziv materijala Energija
(kv_podbroj)
Recirk. /-
(kv_podbroj)
Ukupni rejting
(kv_podbroj)
trska 3 3 3
šindra (drveni) 3 3 3
prirodna argilošist 3 3 3
glineni crepovi 3 3 3
betonski crep 2 1 1,5
lim (aluminijum) 1 1 1
lim (čelični) 1 1 1
veštački argilošist 2 1 1,5
šindra (bitumenska) 2 1 1,5
plastične ploče 1 1 1

Kumulativna ekološka procena:

Naziv materijala Ocena kvaliteta
(kv_broj)
trska 2,53
šindra (drveni) 2,60
prirodna argilošist 2,27
glineni crepovi 2,40
betonski crep 2,23
lim (aluminijum) 1,06
lim (čelik) 1,25
veštački argilošist 1,70
šindra (bitumenska) 1,63
plastične ploče 1,25

Nivoi preporuke zasnovani na brojevima (kvalitativni ili “ekološki”):

  • 3: Preporučeno
  • 2: Uprkos manjim nedostacima, preporučuje se
  • 1: Ne preporučuje se zbog značajnih nedostataka
  • 0: Ne preporučuje se
  • n.j.: Nije tipičan parametar
  • n.a.: Nije poznata informacija

Procena uticaja na životnu sredinu za proizvodnju krovnih materijala zaključuje da je proizvodnja betonskih crepova na trećem mestu po potrošnji energije i opterećenju životne sredine (emisija ugljen-dioksida i sumpor-dioksida) nakon trske i šindre, sprečava proizvodnju glinenih crepova. Njegova vrednost je ista kao i kod trske!

Vreme je da se o betonskom crepu razmišlja kao o ekološki prihvatljivom!

Film koji prikazuje proizvodnju betonskih crepova: